Rodno čitanje grada
Ideja za projekat "Rodno čitanje grada" nastala je na kursu "Politike granica" kod mentorke prof.dr Jelisavete Blagojević na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Baveći se granicama subjekta, odnosom tela i subjekta i tela i prostora, studenti su dobili zadatak da ponovno promišljanje ovih odnosa smeste u kontekst Beograda. Kao rezultat nastao je završni rad grupe studentkinja pod nazivom "Politike granica: rodno čitanje grada".
Početkom decembra 2012. godine studentkinje FMK su poyvane da sa ovim radom učestvuju na Festivalu feminističke akcije i kulture BeFem, gde su održale dvodnevnu radionicu pod nazivom "Rodno čitanje grada". Učesnici ove radionice su pozvani da ponovo promisle Beograd - grad kao politički prostor, načine na koje se u okviru jednog grada konstituišu i raspoređuju odnosi moći, kao i da preispitaju sopstvenu ulogu u Beogradu i mogućnosti participacije u društvenom životu grada kroz konkretnu akciju u javnom prostoru. Pozivajući se na koncept "prava na grad", kao jednog od osnovnih ljudskih prava:"Pravo na grad nije samo pravo na pristup onome što već postoji, nego i pravo da ga menjamo u skladu sa svojim željama, pravo da ponovo stvorimo sebe same kroz stvaranje kvalitativno drugačijih vrsta urbane društvenosti jedno je od najdragocenijih ljudskih prava" (David Harvey, The Right to the City).
U prvom delu radionice, diskutovali smo o tome u kojoj meri građani i građanke definišu Beograd, a do koje mere zadato urbanističko uređenje određuje njihove živote. Koji je odnos periferije i margine, u kojoj meri je dopušteno menjati grad i u kojoj meri je moguće uključiti one koji su već isključeni. Rod smo razumele kao analitičku kategoriju koja sabira različite vrste marginalizacije i diskriminacije, kao kategoriju koja nije identitetska nego upućuje na svaku vrstu drugosti, manjinskog i ne-normativnog. Radionica je bila poziv da ponovno promislimo grad i redefinišemo naše pozicije u njemu.
Rezultat radionice je bio niz konkretnih akcija u javnom prostoru, koje su imale za cilj da preispitaju postojeće odnose moći, onih koji se suprotstavljaju i na različite načine legitimišu, ali i pre svega onih koji proizvode i stvaraju otpor i kontra-diskurse dominantim hegemonskim i patrijarhalnim strukturama.
Jedna od najuspešnijih akcija "Mesto za ljubljenje" izazvala je veliku pažnju javnosti i ukazala da postoji velika zainteresovanost građana i građanki da na neke drugačije načine učestvuju u oblikovanju grada u kome žive.
Kritički osnov ovog rada je reakcija na frazu koja se spominje svaki put kada se pokrene pitanje LGBT prava, a glasi „u svoja četiri zida“. Rezultat akcije u javnom prostoru bio je grafit u obliku ta simbolička četiri zida unutar kojih piše "mesto za ljubljenje", a kojim su označene sporne lokacije u Beogradu. Uglavnom su to mesta konflikta, npr. mesto prvog "prajda" ili mesto na kojem je ubijen Bris Taton. Autori i autorke ovog rada su tako na simbolički način otvorili prostore na kojima "dozvoljeno poljubiti koga god želite, kako god želite (samo da druga strana pristane na to)", a građani i građanke Beograda su se u velikom broju uključili i podržali ovu akciju.
Nedugo zatim, uz mentorstvo profesorke Jelisavete Blagojević pokrenut je istraživački kurs na master programu Kultura globalnih medija na Fakultetu za medije i komunikacije, gde sa studentima i studentkinjama kroz diskusije i istraživački rad stvaramo teorijski osnov koncepta rodnog čitanja grada.
Projekat Rodno čitanje grada
U prvoj fazi projekta sproveli smo istraživanje među predstavnicima gradskih vlasti i lokalnih zajednica o mogućnostima učešća građanki i građana Beograda u konstituisanju javnog gradskog prostora, od ideje do realizacije. Pokušali smo da razumemo na koji način funkcionišu mehanizmi odlučivanja, koje su njihove izvršne moći nadležnih u gradskoj upravi, kao i na koji način su, iz njihove perspektive, lokalne zajednice uključene u ove procese. Paralelno smo razgovarali i sa predstavnicima lokalnih zajednica i nevladinih organizacija koje se bave pitanjima identiteta i marginalizovanih grupa.
Prvi deo projekta je trenutno u finalnoj fazi, uz finansijsku podršku fondacije Heinrich Böll Stiftung.
Na osnovu rezultata istraživanja u drugoj fazi projekta organizovaćemo radionice sa lokalni, tzv. „urbane laboratorije“, u kojima ćemo građanima i građankama Beograda predstaviti ideju „prava na grad“ i koncept projekta "Rodno čitanje grada", i podstaći ih da sopstvenim idejama i njihovom realizacijom kreiraju konkretne incijative i akcije.
Grupe građana koje prevashodno želimo da uključimo u projekat su marginalizovane, manjinske grupe ljudi koji ne prepoznaju sebe kao učesnike i učesnice u kreiranju političke i društvene stvarnosti. Na ovaj način želimo da uključimo različite glasove, prvenstveno onih za koje verujemo da nemaju glas, kako bismo intervenisali i sprečili dalju dehumanizaciju zajedničkog prostora i izgradnju i korišćenje grada isključivo u svrhe održavanja kapitalištičkog poretka. Ako kategoriju roda tretiramo kao jedinu analitičku kategoriju koja sabira različite vrste marginalizacije i isključenja, naša ciljna grupa će u svakoj lokalnoj zajednici biti drugačija; insistiranje na rodnoj dimenziji projekta bi trebalo da pokaže koje su to društvene grupe koje se kroz kategoriju roda ukrštaju kao marginalizovane.
Predlažemo "urbane laboratorije" kao nov način rešavanja problema marginalizovanih grupa u našem društvu, kroz radionice, diskusije, javne debate i konkretne akcije. Radionice će rezultirati konkretnim akcijama u javnom prostoru, inicijativama koje pokazuju kako se može menjati sredina u kojoj živimo, javnim debatama o problemima sa kojima se građani i građanke svakodnevno susreću, kao i predstavljanjem njihovih akcija po završetku radionica.
Konkretni proizvodi radionica su istraživanje i realizacija konkretnih inicijativa i povećanje participacije onih koji grad doživljavaju kao datost, jer verujemo da aktivno učešće građanki i građana u velikoj meri može da utiče na poboljšanje života svih koji dele prostor jednog grada, kao i u aktivnosti koje doprinose ukupnom razvoju civilnog društva, podsticanju prostornog razvoja i javnog zastupanja manjinskih grupa.
Istovremeno studenti i studentkinje Fakulteta za medije i komunikacije će na osnovu rezultata radionica i konkretnih akcija proizvesti akademsko-teorijski rad koji će biti predstavljen kroz multimedijalnu publikaciju. Planiramo da sa studentima napravimo i online platforme, posebno na društvenim mrežama (Twitter i Facebook), gde bismo otvorili mogućnost uključivanja šire zajednice i gde bi građanke i građani imali mogućnost da daju svoje predloge za redefinisanje javnog prostora, kroz upućivanje na probleme sa kojima se susreću u svojim lokalnim zajednicama i konkretne akcije za koje veruju da bi mogle da doprinesu rešavanju ovih problema.
Analitičko-teorijskim radom istražićemo na koje je sve načine grad prostor koji određuje i odražava odnose moći vladajuće ideologije, a kroz radionice ćemo podstaći aktivno učešće građanki i građana u kreiranju života lokalnih zajednica, i šire - celokupnog grada, i na ovaj način zajedno učestvovati u menjanju dominantne paradigme i politika društva u kome živimo. Cilj projekta je razvoj lokalnih zajednica i njihova aktivna participacija u formiranju javnog prostora i političke stvarnosti Beograda.