Težiste istraživačkog projekta „Politike ne/prijateljstva: politike jezika i pitanje odgovornosti“ je otkrivanje veze između sve prisutnije društvene segregacije, ekstremističkog ponašanja, te uloge i položaja mladih u Srbiji u tim procesima, i odgovornosti različitih društvenih aktera (političke elite, civilnog sektora, desničarskih organizacija, institucija) u opredeljivanju mladih za ovakvo ponašanje, sa težnjom da otkrijemo i ukažemo na mogućnosti promene stavova mladih, ali i njihovog kapaciteta i motivacije za intenzivniji i kritički opredeljen društveni angažman.

Jedan od ciljeva projekta bio je i da istražimo jezičke i diskurzivne elemente koji motivišu mlade žene i mlade muškarce da prigrle ideologije koje pozivaju na militantno nasilje, diskriminaciju, i da stupe na scenu ekstremističkih praksi i politika a, sa druge strane, da veoma često osećaju potpunu otuđenost od koncepta i politika prijateljstva koje promovišu određeni društveni akteri.

Koristeći jezik kao referentni okvir, ovim istraživanjem smo želeli da skrenemo pažnju i na sledeća pitanja:

• zašto se mladi u zabrinjavajućem broju (gotovo većinski) okreću diskriminatornim sadržajima koji lako prelaze u ekstremne ideje;
• zašto mladi imaju najviše poverenja u tradicionalne institucije poput crkve, vojske, i sl., koje često iskazuju ekstremno diskriminatorne stavove prema različitim manjinama;
• kako se klasna polarizacija, nacionalna ili rodna diskriminacija reflektuju u jeziku među mladima;
• koji su sve nivoi govora mržnje (mapiranje eksplicitnih ekstremnih, ali i implicitnih pojava);
• kako se upotrebom jezika proizvodi strah koji utiče na stvaranje kolektivne anksioznosti;
• kako se putem govornih praksi šire politike neprijateljstva;
• zašto izostaje poverenje u javne poruke političkih elita, i u mogućnost sopstvene uloge u političkom životu Srbije;
• zašto postoji animozitet prema velikom broju organizacija koje se bave emancipatorskim politikama.

Projekat „Politike ne/prijateljstva: politike jezika i pitanje odgovornosti“ obuhvata:

• Istraživanje (kvantitativno i kvalitativno - kritička analiza diskursa proizvedenih na mestima ekstremno-desničarskih, netolerantnih ali često „umivenih“ političkih praksi, kao i mapiranje aktera koji prozivode te, ali i alternativne diskurse, relevantne za mlade u Srbiji), čiji su rezultati objavljeni u publikaciji;
• Organizovanje i sprovođenje forum teatra (kreativno-edukativni interaktivni rad sa mladima u cilju novog promišljanja i promene dominantnih diskriminatornih obrazaca mišljenja i jezika);
• Edukativni video materijal - snimak forum teatra

Posebno se zahvaljujemo beogradskim srednjim školama koje su učestvovale u istraživanju: Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi, Sedmoj beogradskoj gimnaziji, Drugoj ekonomskoj školi, Tehničkoj školi "Novi Beograd", Grafičkoj školi, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, Školi za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju i Petoj beogradskoj gimnaziji.

„Matura – pet godina kasnije“ (forum teatar)

Centar za istraživanje kultura, politika i identiteta (IPAK.Centar) realizovao je forum teatar “Matura – pet godina kasnije”, koji je deo projekta „Politike ne/prijateljstva: politike jezika i pitanje odgovornosti“, podržanog od strane Fonda za otvoreno društvo.

Scenario je nastao na osnovu rezultata i analize prethodno sprovedenog istraživanja u okviru ovog projekta, i tematski je u skladu sa oblikom društvenog konflikta koji su mladi najčešće idenfifikovali u upitnicima. Za njegovu režiju i dramaturgiju zaslužne su Olga Dimitrijević i Milica Stefanović, a u predstavi igraju glumci-amateri: Lana Ćosić, Marijana Gajčin, Kos Gaspari, Sara Biočanin, Ana Stojković i Marko Nikolić.

Forum teatar realizovan je u prostorijama zadruge “Oktobar”.

O formi forum teatra

Brazilski pisac, reditelj i političar Augusto Boal razvio je pedesetih godina prošlog veka edukativno-pozorišnu metodu – teatar potlačenih.
Forum teatar, kao danas najzastupljenija forma, razvijen je iz teatra potlačenih i predstavlja interaktivnu edukativnu formu, mešavinu pozorišne predstave (prema pripremljenom scenariju), performansa i društvene igre. Scenariji tematski uglavnom predstavljaju razradu aktuelnih društvenih tema i problema, a osnovni cilj postavke jeste da motiviše publiku da kritički promišlja prikazane konflikte/društvene fenomene, i direktnim uključivanjem u scenski nastup preuzme inicijativu za iznalaženje mogućih konstruktivnijih rešenja, menjajući tako inicijalni scenario. Vrednost ove metode prvenstveno predstavlja brisanje granice između glumaca i publike, pozorišnog scenarija i građanske inicijative i akcije.
 

Projekat je realizovan 2015. godine, a podržan je od strane Fonda za otvoreno društvo, Srbija.