Politike ne/prijateljstva: politike jezika i pitanje odgovornosti

Težiste istraživačkog projekta „Politike ne/prijateljstva: politike jezika i pitanje odgovornosti“ je otkrivanje veze između sve prisutnije društvene segregacije, ekstremističkog ponašanja, te uloge i položaja mladih u Srbiji u tim procesima, i odgovornosti različitih društvenih aktera (političke elite, civilnog sektora, desničarskih organizacija, institucija) u opredeljivanju mladih za ovakvo ponašanje, sa težnjom da otkrijemo i ukažemo na mogućnosti promene stavova mladih, ali i njihovog kapaciteta i motivacije za intenzivniji i kritički opredeljen društveni angažman.

Jedan od ciljeva projekta bio je i da istražimo jezičke i diskurzivne elemente koji motivišu mlade žene i mlade muškarce da prigrle ideologije koje pozivaju na militantno nasilje, diskriminaciju, i da stupe na scenu ekstremističkih praksi i politika a, sa druge strane, da veoma često osećaju potpunu otuđenost od koncepta i politika prijateljstva koje promovišu određeni društveni akteri.

Koristeći jezik kao referentni okvir, ovim istraživanjem smo želeli da skrenemo pažnju i na sledeća pitanja:

  • zašto se mladi u zabrinjavajućem broju (gotovo većinski) okreću diskriminatornim sadržajima koji lako prelaze u ekstremne ideje;
  • zašto mladi imaju najviše poverenja u tradicionalne institucije poput crkve, vojske, i sl., koje često iskazuju ekstremno diskriminatorne stavove prema različitim manjinama;
  • kako se klasna polarizacija, nacionalna ili rodna diskriminacija reflektuju u jeziku među mladima;
  • koji su sve nivoi govora mržnje (mapiranje eksplicitnih ekstremnih, ali i implicitnih pojava);
  • kako se upotrebom jezika proizvodi strah koji utiče na stvaranje kolektivne anksioznosti;
  • kako se putem govornih praksi šire politike neprijateljstva;
  • zašto izostaje poverenje u javne poruke političkih elita, i u mogućnost sopstvene uloge u političkom životu Srbije;
  • zašto postoji animozitet prema velikom broju organizacija koje se bave emancipatorskim politikama.

Projekat „Politike ne/prijateljstva: politike jezika i pitanje odgovornosti“ obuhvata:

  • Istraživanje (kvantitativno i kvalitativno - kritička analiza diskursa proizvedenih na mestima ekstremno-desničarskih, netolerantnih ali često „umivenih“ političkih praksi, kao i mapiranje aktera koji prozivode te, ali i alternativne diskurse, relevantne za mlade u Srbiji), čiji su rezultati objavljeni u publikaciji;
  • Organizovanje i sprovođenje forum teatra (kreativno-edukativni interaktivni rad sa mladima u cilju novog promišljanja i promene dominantnih diskriminatornih obrazaca mišljenja i jezika);
  • Edukativni video materijal - snimak forum teatra

Posebno se zahvaljujemo beogradskim srednjim školama koje su učestvovale u istraživanju: Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi, Sedmoj beogradskoj gimnaziji, Drugoj ekonomskoj školi, Tehničkoj školi "Novi Beograd", Grafičkoj školi, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, Školi za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju i Petoj beogradskoj gimnaziji.

Politike ne/prijateljstva Politike ne/prijateljstva Politike ne/prijateljstva Politike ne/prijateljstva


„Matura – pet godina kasnije“ (forum teatar)

Centar za istraživanje kultura, politika i identiteta (IPAK.Centar) realizovao je forum teatar “Matura – pet godina kasnije”, koji je deo projekta „Politike ne/prijateljstva: politike jezika i pitanje odgovornosti“, podržanog od strane Fonda za otvoreno društvo.

Scenario je nastao na osnovu rezultata i analize prethodno sprovedenog istraživanja u okviru ovog projekta, i tematski je u skladu sa oblikom društvenog konflikta koji su mladi najčešće idenfifikovali u upitnicima. Za njegovu režiju i dramaturgiju zaslužne su Olga Dimitrijević i Milica Stefanović, a u predstavi igraju glumci-amateri: Lana Ćosić, Marijana Gajčin, Kos Gaspari, Sara Biočanin, Ana Stojković i Marko Nikolić.

Forum teatar realizovan je u prostorijama zadruge “Oktobar”.

O formi forum teatra

Brazilski pisac, reditelj i političar Augusto Boal razvio je pedesetih godina prošlog veka edukativno-pozorišnu metodu – teatar potlačenih.
Forum teatar, kao danas najzastupljenija forma, razvijen je iz teatra potlačenih i predstavlja interaktivnu edukativnu formu, mešavinu pozorišne predstave (prema pripremljenom scenariju), performansa i društvene igre. Scenariji tematski uglavnom predstavljaju razradu aktuelnih društvenih tema i problema, a osnovni cilj postavke jeste da motiviše publiku da kritički promišlja prikazane konflikte/društvene fenomene, i direktnim uključivanjem u scenski nastup preuzme inicijativu za iznalaženje mogućih konstruktivnijih rešenja, menjajući tako inicijalni scenario. Vrednost ove metode prvenstveno predstavlja brisanje granice između glumaca i publike, pozorišnog scenarija i građanske inicijative i akcije.
 


Projekat je realizovan 2015. godine, a podržan je od strane Fonda za otvoreno društvo, Srbija.

Fond za otvoreno društvo

IPAK

KONTAKT

IPAK.CENTAR

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Karađorđeva 65

11000 Belgrade

Serbia